U burnoj a samim tim i interesantnoj istoriji, prevoznih srestava na vlastiti pogon, pravili smo brojne razumne i nerazumne postupke. Sve smo počeli ne tako davne 1770. godine sa kolima na vodenu paru da bi smo, 1830. godine uz mnogo problema, polako prelazili na električnu energiju i napravili prvi pravi elektromobil 1835. godine. Na žalost, 1864. godine a potom i 1886. godine počeli su sa ubrzanim razvojen motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Pored svih prednosti, koje je navodno imao motor sa unutrašnjim sagorevanjem, došli smo do činjenice da je najisplativiji i najčistiji automobil pokretan električnom energijom. Elektro automobili danas zauzimaju značajan deo auto inustrije sa veoma izvesnom, svetlom budućnošću.
Svaki početak je težak. Brojni problemi, sa kojima su se sretali ljudi koji su izmišljali sklopove od kojih je nastao elektromobil, nisu pokolebali stvaraoce već ih je učvrstilo u uverenju da rade ispravnu stvar. Njihov napor i volja da stvore prevozno srestvo koje će olakšati rad i ulepšati zadovoljstvo daprinelo je razvoju elektrautomobila u najranijim godinama.
Posle duge pauze izazvane ekspanzijom motora sa unutrašnjim sagorevanjem i nemogućnošću razvoja elektro motora i pripadajućih sklopova 1959 godine pojavljuje se prvi značajiji pokušaj probne proizvodnje. Tada ljudi koji su imali svest o ugroženosti ukupne populacije, sa gasovima iz auspuha sve brojnijih zagađivača, kreću na izgled u „borbu sa vetrenjačama“. Da se borba isplati i da postoji šansa za lepši život dokazalo se u narednim godinama.
Novo doba otvara nove vidike. Prevozna sredstva koja su početkom ovog veka bila na začelju po mogućnosti da stignu daleko, polako ali sigurno preuzimaju primat. Ona su danas tiha, skoro nečujna vozila, koja stvaraju buku jedino svojim pogonskim sklopovima. Ona danas imaju pet-šest delova koji se okreću-pomeraju. Najvažnije, ona danas, nezagađuju čovekovu okolinu zato što neispuštaju izduvne gasove, Kuda će nas taj put odvesti, videćemo.